Ne bave se dušom samo religije. U filozofiji Karla Marksa polazna tačka nije duh, već materija. Ideju su samo posledica materijalne realnosti koju određuju ekonomski odnosi. A duša? Ona je misaona apstrakcija, a onaj svet je utešna bajka čiji je cilj da eksploatisane mase drži na mestu. Tako se dolazi do paradoksa: čovek je misleća materija, dakle, materija sposobna za nematerijalni čin.
Materijalizam bi ostao samo subverzivna misaona vežba, da ga drugim argumentima nisu podržali naučnici poput Čarlsa Darvina. Teorijom evolucije, on je srušio položaj čoveka u univerzumu tvrdnjom da je bliski rođak životinja. Premda je isticao da čoveka smisao za moral čini superiornim, njegova teorija je u početku izazvala gnevne reakcije. Ništa manje revulicionarno nije bilo ni shvatanje Sigmunda Frojda, osnivača psihoanalize, koji je dušu zamenio nesvesnim. Naslednik Darvinovih teorija je i moderna genetika, koja daje novu ideju besmrtnosti. Besmrtnost, naime, pripada genomu – genetskom nasleđu koje ostavljamo svojim potomcima. Mi smo u suštini besmrtni, sve dok naši geni u budućnosti nastave da žive.
Još je Konrad Lorenc, otac etologije, primetio da geni upravljaju instinktivnim ponašanjem čak i kada je ono vrlo složeno. Ali, nastavljanje čovekovog postojanja reprodukcijom ide sporo i ne obuhvata njegove misli, osobine, ambicije – nezaobilazne faktore koncepta duše. Zato današnji neodarvinizam postavlja smelu hipotezu da u čoveku osim gena deluju i memi – jedinice misli koje se ne prenose vertikalno sa jedne na drugu generaciju, već horizontalno, sa čoveka na čoveka i to veoma brzo, pogotovo u eri razvijene komunikacije. Memi su, na primer, recept za neko jelo, poslovica, način mišljenja, melodija pesme, knjiga, film… Britanski biolog Ričard Dokins veruje da memi kao i geni podležu prirodnoj selekciji, odnosno, da se šire oni najbolji. U tom smislu, osoba koja umre ostavlja za sobom i meme, odnosno ideje, dela i sve ostalo čega se drugi sećaju o njemu, njegovim idejama i strastima. Na taj način je i Darvin, svojim delom Poreklo vrsta, postao besmrtan.
Taj koncept je, međutim, bio jasan već Sumerima pre više od 4.000 godina. Ep Gilfameš, ‘knjiga nad knjigama’, pripoveda o kralju koji je krenuo u potragu za besmrtnošću. i nalazi je, ali ju je otme morska zmija. Knjiga na kraju objašnjava čitaocu da to nije važno, jer je prava vreednost Gilgamešove potrage u iskustvu koje je stekao tokom doživljenih avantura. Iako je besmrtnost izgubio, zahvaljujući svom iskustvu i danas živi kroz knjigu.