Dr Skambi ju je pratio sa nekoliko prijatelja i rođaka. Kada su bili na mostu, Marija im se nekako otrgla i potrčala niz nasip. Gotovo da je letela, tek povremeno dodirujući nogama tlo da se još jače odbaci napred, tako da je za nekoliko trenutaka zašla pod most. Pojurili su za njom i ugledali je kako leži na onom istom mestu i položaju u kakvom je nađen Đuzepe, pa se prestrašili najgorega. Ali, čim su joj prišli, otvorila je oči i ustajući začuđeno posmatrala.
– Šta mi se dogopdilo? – upitala ih je iznenađeno svojim nekadašnjim glasom.
– Ništa – odgovorio je dr Skambi.
– Gde je moja baka?
– Tu sam, Marija – ogovorila je plačući od radosti starica koja je s njom 5. januara prelazila preko mosta.
Ratni vihor, koji je kasnije zahvatio Evropu i proširivao se na gotovo ceo svet, prekinuo je obnosu istrage povodom smrti Đuzepea Veraldija i očekivana naučna ispitivanja ovod jedinstvenog slučaja.
Dr Đovani Skambi je napisao opširan izveštaj sa svim pojedinostima i zapažanjima, pa poslao stručnom italijanskom časopisu ‘Medicinska istraživanja’. Članak, objavljen u broju od juna 1939. godine, privukao je veliko interesovanje, ali su ga rat, a zatim i vreme sasvim potisnuli u zaborav.
Ovaj događaj je veran dokaz o postojanju ‘onog sveta’, kao i da se oni često pretapaju jedan u drugi.