Samo je jedno raspadljivo telo – ono materijalno, koje je od zemlje i ponovo će postati zemlja. Zato se savetuje da mrtvo telo ponovo predate zemlji. Kao što se lišće drveća, koje u jesen pada na tlo, ponovo vraća zemlji, tako je i sa prolaznim telom. Telo, dakle, treba pohranjivati u zemlju – a ne ostavljati ga izloženog na tlu, drvetu i slično, kao što je to običaj u nekim tradicijama. Od uobičajenih načina opremanja tela za ukop, bolji su oni jednostavniji, kao recimo uvijanje u platno – jer telo se tako brže i prirodnije vraća elementima od kojih je.
Vaši grobovi ne treba da budu ukrašeni impresivnim nadrobnim spomenicima i svim mogućim ukrasima. Cveće koje zemlja daje najlepši je ukras. A ako to ipak želite, ili je to pak po svetovnim zakonima, jedan manji kamen ili manja drvena ploča mogu nositi ime raspadljivog tela koje je predato zemlji.
Telo se može predavati i vatri. Naročito ukoliko spoznate da duša umrlog sad živi u Bogu, jer je čovek vodio pravedan i Bogom ispunjen život, onda, nekoliko dana po odvajanju duše – prodajte prolazno telo vatri. Tako se zemlji mogu brže predati supstance od kojih se čovek sastoji. Preda li se raspadljivo telo vatri, onda njegov pepeo pohranite u neku posudu. Posudu čuvajte u skromnoj grobnici dok ne dođe vreme da se i sama raspadne u elemente zemlje. Za ove telesne ostatke bila bi dobra posuda od gline. Ako je to po još važečim svetovnim zakonima, pepeo možete predati i vetrovima – elementu vazduha. Vetar razvejava pepeo nekadašnjeg tela i tako ga vraća zemlji.
Nema smrti duše. Ono što dolazi od Boga, živi večno, a što je od zemlje, ponovo biva zemlja. Tela umrlih, dakle, treba s poštovanjem i dostojanstveno – što jednostavnije, bez pompe, ceremonija i rituala – ispratiti i predati elementima, moleći da u uskrsnuću radosnom se probude, to jest, da spoznaju svoj dalji put i koračaju stazom ka božanskom, ka carstvu mira. Naši, naročito veliki bol i oplakivanje, koji uglavnom proističu iz našeg identifikovanja odlazećeg isključivo sa njegovim fizičkim telom – omotačem duhovnog tela, mogu dušu, za kraće ili duže vreme, da zadrže vezanu za nas i za Zemlju, odnosno da je spreče da ide dalje svojim putem.
Razni su narodi i razni su im i pogrebni običaji, ali smisao im je uvek približno isti.