‘Znala sam da se nalazim u paklu, ali ne sa vatrom i ostalim kako sam učila kao malo dete. Reč ‘čistilište’ kao šapat rasla je u mojoj svesti. Ljudi i žene svih doba, ali ne i deca, stajali su, čučali ili lutali naokolo. Neki su mrmljali sebi nešto u bradu. Mogla sam da osetim tamnu auru koja se širila od njih. Blizu mene bio je čovek od približno 60 godina, obučen u prljavu belu odeću. Znala sam da je njegova duša zakopana ovde zauvek, u tom mračnom zatvoru. Njegova odeća je govorila da je možda hodao po Zemlji u doba Isusa Hrista. Pitala sma se da li bi on mogao da bude Juda Iskariot, koji je izadao Spasitelja a zatim se obesio? Nelagodno mi je postalo što imam takve misli u njegovom prisustvu – mogla sam da osetim i potpuno saznam sve oko mene samo tako što bih u sebi postavila pitanje, ili gledajući u tom pravcu’.
Ono što je za nju bilo najstrašnije u tom svetu, predstavljalo je osećanje potpune usamljenosti i činilo joj se da su oni koji se tu nalaze u stanju da komuniciraju, ali postoji neka prepreka koja ih u tome sprečava, koja onemogućava bilo kakav oblik međusobnog kontakta. Onda je začula glas od kojeg je uzdrhtala, glas koji se prolamao kao talas i izgledalo je, ima snagu da razori univerzum, a u sito vreme isijava ljubav u neizmernim količinama.
‘Da li je to ono što si zaista htela’ – bilo je pitanje koje joj je postavljeno, a u istom trenutku odnekud se pojavila čestica svetla koja je narastala sa svakom grmećom reči! Endži je spoznala da se nalazi u prisustvu Bića od svetla, Boga, kojeg drugi oko nje, međutim, očigledno nisu videli.
‘Zar ne znaš da je to najgora stvar koju si mogla da učiniš? – nastavio je glas, i mogla je da oseti njegovu ljutnju i razočaranost zato što je podlegla iskušenju da sebi oduzme život i tako se odrekne njegovog vođstva.
‘Ali, moj život je bio tako težak’ – odgovorila je bez reči.
‘Ti misliš da je on bio težak? – usledilo je pitanje. To nije ništa u poređenju sa onim što te čeka ako sebi oduzmeš život! Od života se i očekuje da bude težak i ne možeš da saobiđeš te delove u njemu. Moraš da zaslužiš ono što dobiješ’.
Iznenada Endži je osetila još nečije prisustvo i shvatila da je to isto biće koje je bilo sa njom kada je zakoračila u smrt. Njegovi zraci svetla prožimali su je neverovatnom snagom, i ta ljubav je bila isto tako čista i jaka kao Očeva, ali je imala jednu potpuno novu dimenziju sačinjenu od saosećanja i razumevanja. ‘Mislila sam čitavog života da niko ne može razumeti kroz šta sam sve prolazila, a sada sam bila svesna da postoji neko ko je to istinski i savršeno u stanju’.