Kad se čen belog luka nosi u džepu, sprečava mučninu i nesvesticu; kad se nosi pod kapom, otklanja migrenu koja se javlja kao posledica uroka.

Rituali vlaške magije, kao i obredi za spravljanje napitaka i amajlija prastari su i potiču još iz paganskih vremena. Ipak, vračare u Timočkoj Krajini i istočnoj Srbiji ih još uvek uspešno koriste.

I kod Vlaha se zna za „zle“ ili „urokljive“ oči. Veruje se da neki ljudi pogledom – uglavnom nesvesno – mogu doneti nesreću.

Bajalice

Posledice uroka su nervoza i svadljivost, što izaziva napete odnose u porodici. Kad se to desi, Vlasi se obraćaju vračarama za pomoć. One prvo utvrđuju poreklo zla, odnosno da li je urok u pitanju. Vračara gasi ugljevlje i pita, a ako je odgovor potvrdan, žeravica pada na dno suda. Na isti način, traženjem odgovora od ugljevlja, sužava se krug oko krivca: određuje mu se pol, da li je sused ili rođak, mlad ili star, debeo ili mršav… sve dok se ne dođe do imena. Tada počinje obred skidanja uroka, a baje se ovako: „Doletela bela ptica iz belog mora i donela belo mleko u bele kljunice, pa pustila na beli kamen, crko, puko beli kamen, crko, puko ko dete ureko, ako bude muško, ispuklo mu mudo, ako bude žensko, ispukla joj sisa, ako bude devojka, otpala joj kosa, sve joj se druge podsmevale.“

Vračare pomažu i kad ima duhova u kući. Tada uzmu belu sveću, pronesu je kroz celu kuću, otvore vrata i glasno izgovore: „Napusti ovaj dom!“ Ima i preventivnih bajalica, onih kojima se bacanje uroka sprečava. Voda se zahvati sušenom tikvom i baci na krov, a onda, dok se sliva, prihvati u posudu. Dodaju joj se bosiljak i tamjan i nad njom izgovara prigodna bajalica.

Ipak, najsigurnije sredstvo zaštite je beli luk. Ima posebno mesto u etnomedicini i magiji Vlaha: on je začin i lek, ali i oružje u borbi protiv zlih demona. Čen belog luka na čelu porodilje štiti i majku i novorođenče od uroka. Treba ga nositi sa sobom i kad se pođe na put, jer štiti od đavola i zlih vila koje čovek tom prilikom može da sretne. Takođe, treba ga imati uz sebe i kad se prolazi pored groblja. Kad se čen belog luka nosi u džepu, sprečava mučninu i nesvesticu; kad se nosi pod kapom, otklanja migrenu koja se javlja kao posledica uroka. Kad bolest prođe, taj se čen baca u vatru ili reku, uz reči: „Sa (kaže se ime bolesnog) rane na beli luk prešlo i u vatru došlo.“
Venac oko vrata

Vlasi veruju da beli luk donosi dobro ukućanima, pa ga, upletenog u vence, kače o dovratak kuće. I tu postoje finese: kad je okačen s leve strane vrata, štiti od demona i donosi mir i sreću; okačen sa desne, štiti kuću i njene stanare od neprijatelja iz okoline, sprečava svađe i obezbeđuje i materijalno blagostanje. Venac belog luka obešen u štali štiti životinje, a u polju useve. Kad zapreti neka epidemija životinjama, ili nesreća usevima, venac se kači u štali ili u polju. Beli luk ima ulogu i u samrtnom času Vlaha. Veruje se da umirućem pred smrt treba okačiti beli luk oko vrata, da bi se tako zaštitio od demona koji ga mogu navesti da zaluta na putu do onog sveta, i da se povampiri.

Ubistvo nerođenog deteta

Vračare mogu da izazovu pobačaj tako što trudnici podmetnu izbajano koštunjavo voće. Ona, ako je neoprezna, pojede voćku i baci košticu u zemlju gde ona istruli, a njoj istovremeno zamre plod u utrobi. Vlaške vračare često bajaju uz pomoć fotografija i lutkica u koje zabadaju igle, poput rituala vudu magije.